Najvredniji poklon koji detetu možete da podarite

Je kvalitetan odnos koji ćete sa njim izgraditi

Na nedavnom intervjuu na pitanje koju bih poruku roditeljima poslala za kraj, moj odgovor je bio „Gradite kvalitetan odnos sa svojom decom“. Što sam duže u psihoterapeutskoj praksi, sve više mi se nameće značaj odnosa roditelj – dete. Možemo završiti stotine edukacija i pružiti detetu u terapijskom procesu sve najbolje od nas, što nekada zaista detetu promeni život na bolje, medjutim uvek ostaje ono što je jače, značajnije, važnije a to je izlečiti/ojačati odnos izmedju deteta i roditelja.

Ne pričam o tome da roditelji nisu posvećeni svojoj deci, da su loši, da se ne trude... Pričam o jednom široko rasprostranjenom ataku na porodicu koji posledično utiče da su roditelji izgubljeni, sluđeni, zbunjeni. Neki su toga više svesni, neki manje prepuštajući se rutinskoj traci da ih nosi a činjenica je da porodica sve više strada a da deca gube tlo pod nogama. A upravo to tlo je neophodno da detetu da sigurnost, slobodu, utiče na samopouzdanje...

Različiti su razlozi zbog kojih su odnosi unutar porodice uzdrmani, a ja ću se baviti onim aspektom koje predstavlja uticaj društva. Naime, svedoci smo kako izgleda prosečan dan jedne porodice. Ako bih trebala jednom rečju da opišem takav dan rekla bih TRKA. U toj „trci“ ne postoji „krivac“, to je jednostavno jedna sistemska pokretna traka u kojoj žurimo da obavimo što više zadataka postavljenih za taj dan u kome je mera da je dan bio „uspešan“, svi na broju i zdravi a zadaci većinom obavljeni. U toj „trci" gube se one finese koje utiču na kreiranje jednog čvrstog i kvalitetnog odnosa izmedju roditelja i deteta. 

U toj brzini snalazimo se kako znamo i umemo. Vreme kompenzujemo novcem, pa veliki broj zadataka koji su nam na dnevnoj listi ubrzamo plaćajući eksterne usluge kako bismo prištedeli na vremenu. Pa tako plaćamo nekoga ko će nam čuvati decu, pospremiti kuću, kupujemo gotove obroke, odeću nosimo na hemijsko čišćenje i sl.  Svedemo se na to da ulažemo svoju životnu energiju boraveći na svojim poslovima, kako bismo priuštili sve te gore napomenute usluge, gubeći pri tom volju, radost i snagu za one koje najviše volimo. I kada se taman završi radni dan na poslu, ponovo jurimo kući kako bismo svoje mališane taksirali s jedne aktivnosti na drugu, obavljajući večeru usput u kolima skoncentrisani na gužvu u gradu i nervozu da li ćemo i ovog puta kasniti ili ipak stići na vreme. Kada se konačno završi sva ta trka i legnemo u krevet, najčešće od umora ne stignemo da rezimiramo dan sa supružnikom već se komiramo od umora ili pak nekada osećamo ozlojeđenost i krivicu što polovinu zadataka nismo stigli da obavimo ili što nismo tako zamišljali sebe kao odraslog,  roditelja, supružnika... Naredni dan se neretko iznova započinje uz nervozu i pritisak svih obaveza pred nama i tako ulazimo u jednu beskrajnu kolotečinu koja deluje poput beznadja čekajući da se nešto desi, neka imaginativna sila koja će nešto premeniti bez našeg uključivanja, volje, iniciranja.

Ipak, nije sve tako crno. Postoje načini kako da pomognete sebi i svojoj porodici i svi u vašem malenom sistemu osećate radost zajedništva.

Kako je moguće izgraditi kvalitetan odnos sa decom?

Dišite. Duboko udahnite i još dublje izdahnite. Preuzmite kontrolu nad svojim životom ili barem tu traku koja vas vodi i vrti u krug usmerite u pravcu koji Vama odgovara.

NIJE VAŽAN KVANTITET VEĆ KVALITET VREMENA koji provodite sa svojim detetom. U vremenu koje sam gore opisala, normalno je da vi jednostavno koliko god to želeli, nemate previše „slobodnog“ vremena. Naprotiv, neretko preostane toliko da eventualno postavite večeru i pripremite decu za spavanje pa šta vama tu preostaje?! Sigurno možete da jednom nedeljno odvojite pola sata kada ćete se igrati sa svojim detetom. Tada sedite na pod, isključite mobilni telefon i sve uredjaje koji vam mogu odvratiti pažnju, pratite i upijajte svaki detetov pokret, radite/ igrajte se onoga što vam dete traži bez davanja sugestija, intervencija i korekcija kako bi nešto moglo da bude „bolje“. Pokušajte da ga ne edukujete. Jednostavno prihvatite tu detetovu igru jer ona će vam otvoriti novi svemir prilikom upoznavanja sopstvenog deteta.   

UVEK JE PRAVO VREME DA DETETU KAŽETE KOLIKO GA VOLITE I DA GA ZAGRLITE. Čak i kada dete grdite, ljutite se, sprovodite restriktivnu meru (kažnjavate) vi naravno i dalje volite svoje dete pa čak i tada je u redu da mu kažete: „Ja tebe volim, ali tvoje ponašanje nije u redu i ono me ljuti.“

KOMUNICIRAJTE svakoga dana o tome kako ste proveli dan. Počnite od sebe jer ćete tako dati primer i ideju detetu kako se rezimira dan. Stavite akcenat na to kako ste se osećali, mnogo više nego na puko nabrajanje dnevnih aktivnosti. Za decu je od neprocenjivog značaja da znaju da su sva osećanja dobrodošla i da znaju da roditelji takođe prolaze kroz lepezu osećanja. Sa mlađom decom najbolje je rezimirati dan kada je već u krevetu spremno za spavanje, nikako odmah posle vrtića.

OBRATITE PAŽNJU KADA VAM SE DETE OBRAĆA. Deca umeju da skreću našu pažnju raznoraznim sitnicama koja na prvu loptu deluju banalno i zamorno pored svih drugih „važnijih“ stvari koje su nam na pameti. Obratite pažnju na to šta dete želi da vam kaže, možda prolazi kroz težak period a ne ume to na lep način verbalno da iskaže. Zainteresujte se za detetovu priču.

POHVALITE svoje dete kada god primetite da je uložilo trud u nešto što radi. Nikako nije najvažniji proizvod već zalaganje i trud deteta da dođe do nekog cilja. Nagrada nije samo neka materijalna stvar već reči poput: bravo, ponosan sam na tebe, baš si se potrudio, veoma si kreativan, vidim koliko ti je stalo to da napraviš i sl.

ZAJEDNO OBAVLJAJTE ŠTO VIŠE AKTIVNOSTI. Kada samo vikend preostane da nešto radite sa svojom porodicom, ne znači da je tada neophodno da ga zatrpate sadržajimai da ponovo gurajući decu u razne oblike animacija izgubite dragocenu mogućnost da se povežete. Umesto toga pokušajte da se opustite i krenete lagano da radite zajedno aktivnosti koje biste svakako obavljali. Zajedno pripremajte obrok, sredjujte stan, obavite u kupovinu, prošetajte,  operite kola... Dok obavljate sve te aktivnosti deca će vam biti na oku, oni će biti okupirani nečim korisnim, završićete brže zadatak koji je bio samo na vama i što je najvažnije konstantno ćete biti u interakciji- bolje ćete se povezati. Kada su u pitanju obaveze, da li će ih deca prihvatiti ili ne zavisi od načina prezentacije zato je uvek preporuka da ih oni dožive kao igru. 

SMANJITE BROJ AKTIVNOSTI NA KOJE VODITE DECU. Teška tema za mnoge roditelje, znam. Nisu nužno svi roditelji preambiciozni želeći da od svoje dece pošto poto naprave nove Ajnštajne, Djokoviće, Zakerberge... U mnogobrojnim slučajevima deca su ta koja traže i žele da idu na aktivnosti na koje idu i druga deca, njihovi drugari. Dragi roditelji, ne zaboravite da ste vi ti koji imate ili biste barem trebali da imate moć, vi ste roditelji, vi odlučujete! Šta to znači? Pratite svoju decu, igrajte se sa njima, procenite za koje aktivnosti vaše dete ima najviše afiniteta, šta ga zanima, čemu se istinski raduje i u čemu uživa. Kada ste sve te parametre uzeli u obzir, samo napred, jasno je koja će biti vaša odluka.

ODVOJITE MALO VREMENA ZA SEBE. Kada postavim ovo pitanje roditeljima, često sa druge strane dobijem odgovor osećaja velike krivice i na samu pomisao. Vi imate pravo na vreme samo za sebe, barem to bila topla kupka u tišini i šolja čaja nakon što su svi ušuškani u svojim krevetima. Da biste pružali, neophodno je da primate i da nađete mehanizme kojim ćete se „puniti“. Za čas setite se kako izgleda vaše vreme sa decom kada se osećate sluđeno i vremena kada ste puni energije i volje, npr. dok ste na odmoru. Razumete o kojoj vrsti razlike je reč? Volite sebe. 

Ne zaboravite da će od odnosa koji ćemo mi napraviti sa svojom decom zavisiti kako će dete videti sebe, kakav će čovek postati, kakvog će partnera izabrati i što je najvažnije koliko će ispunjenim životom živeti.

Autor: Maja Antonić