“Videćeš ti kada kreneš u školu”

Polazak deteta u školu označava i novi porodični ciklus koji sa sobom nosi nove izazove za sve članove. Prisutno je uzbuđenje, radost, strah od nepoznatog (gradiva, vršnjaka, učitelja, očekivanja...). Kakav će odnos baš vaš prvak imati prema školi zavisi od toga kako mu je ona predstavljena. 

U do skoro pusti grad ponovo se vraća gužva a udarni rafovi marketa pune se školskim priborom. Sve ukazuje da je ostalo još malo do početka nove školske godine. Ona donosi mešavinu emocija, posebno budućim prvacima ali i njihovim roditeljima.

Polazak deteta u školu označava i novi porodični ciklus koji sa sobom nosi nove izazove za sve članove. Prisutno je uzbuđenje, radost, strah od nepoznatog (gradiva, vršnjaka, učitelja, očekivanja…). Kakav će odnos baš vaš prvak imati prema školi zavisi od toga kako mu je ona predstavljena.

Često sam slušala odrasle, ne nužno roditelje, koji od najranijeg uzrasta upućuju deci poruke poput „Videćeš ti kada budeš krenuo/la u školu“, “A tek učitelj kad te uzme pod svoje” i sl. Ovakva i slične poruke govore se deci još od ranog uzrasta i to u različitim situacijama. Takvo obraćanje čini da se dete možda trenutno umiri ukoliko je radilo nešto neprihvatljivo za odrasle. Međutim da li je u detetovoj svesti zaista ostalo na tome? Naizgled benigne rečenice mogu ostaviti posledice na dete i načiniti mnogo veći problem od onog koji nam je zasmetao.

Plašenje dece školom dovodi do toga da je deca dožive kao nešto strašno, a učitelje kao dželate. Ne zaostaje ni školsko gradivo kao doživljaj nepremostive prepreke i najstrože kazne. I šta se nakon takvog doživljaja škole desi? Dete oseća odbojnost prema školi i pre nego što je kročilo u nju, pre nego što sazna šta ona predstavlja i dozvoli sebi da oseti zadovoljstvo.  Deca u toj situaciji mogu ispoljavati najrazličitiji repertoar ponašanja, od najrazličitijih psihosomatskih tegoba (bol u stomaku, glavobolje i sl.), do povlačenja ili pak borbenog ponašanja (“jer škola predstavlja borbu za opstanak u kojoj ima mesta samo za najjače”).

Šta roditelj može da uradi?

Razmislite o svim pozitivnim stranama škole, šta je to što ste vi lično kroz školovanje dobili. Ne mora to nužno da bude vezano za uspeh i ocene koje ne trebaju biti centralni cilj. Ne zaboravite koliko je važna autentičnost. Ukoliko ne pričate iskreno iz srca, dete vam neće poverovati! Setite se iznenađenja kada ste otkrili neki interesantan podatak, kako ste sa vršnjakom napravili zajednički rad, setite se sekcija, druženja, anegdota koje su vam profesori pričali. Zainteresujte decu da se upute ka otkrivanju najlepšeg životnog poglavlja – periodu školovanja.

Autor: Maja Antonić