Kako terapija igrom pomaže deci sa anksioznošću?

Ako primetite da vaše dete često izražava strahove, teško se odvaja od vas, ili izbegava situacije koje su ranije bile normalne, možda se suočava sa anksioznošću. Anksioznost kod dece je sve češća pojava, a roditelji u Beogradu često traže efikasne i neinvazivne načine da pomognu svojoj deci. Terapija igrom je jedan od najdelotvornijih pristupa koji omogućava deci da kroz prirodan jezik igre izraze svoje strahove i nauče kako da ih prevaziđu.

U ovom članku ćete saznati kako prepoznati znakove anksioznosti kod vašeg deteta, kako terapija igrom funkcioniše, i zašto je ovaj pristup posebno efikasan za decu.

Šta je anksioznost kod dece?

Anksioznost je prirodna emocionalna reakcija na stres ili opasnost, ali kada postane preterana ili trajna, može značajno uticati na svakodnevni život deteta. Za razliku od odraslih koji mogu verbalno izraziti svoje brige, deca često ne znaju da imenuju ili objasne šta osećaju.

Kako se anksioznost manifestuje kod dece?

Anksioznost kod dece može izgledati različito u zavisnosti od uzrasta:

Predškolski uzrast (3-6 godina): - Strah od odvajanja od roditelja - Noćne more i problemi sa spavanjem - Regresija u ponašanju (npr. vraćanje na pelene) - Česte bolove u stomaku ili glavobolje bez medicinskog uzroka

Školski uzrast (7-12 godina): - Izbegavanje škole ili društvenih situacija - Perfekcionizam i strah od grešaka - Konstantna potreba za odobravanjem - Fizički simptomi (mučnina, znojenje, ubrzano disanje)

Adolescenti (13-18 godina): - Socijalna anksioznost i strah od ocenjivanja - Preterana briga o budućnosti - Povlačenje iz aktivnosti koje su ranije voleli - Iritabilnost i promene raspoloženja

Šta uzrokuje anksioznost kod dece?

Anksioznost može biti rezultat različitih faktora: - Genetska predispozicija (ako roditelji imaju anksioznost) - Traumatski događaji (razvod roditelja, gubitak, selidba) - Pritisak u školi ili vršnjački odnosi - Preterana zaštita ili visoka očekivanja roditelja - Izloženost stresu u porodici

Kako terapija igrom pomaže deci sa anksioznošću?

Terapija igrom (Play Therapy) je specijalizovani psihoterapijski pristup koji koristi igru kao primarni jezik komunikacije sa decom. Za razliku od tradicionalne “razgovor terapije”, terapija igrom omogućava deci da kroz igračke, crtanje, pesak, i simboličku igru izraze ono što ne mogu rečima.

Zašto je igra prirodan jezik dece?

Deca do 12 godina još uvek razvijaju verbalne i kognitivne sposobnosti. Igra je njihov prirodan način da: - Istražuju svet oko sebe - Izraze emocije koje ne razumeju - Obrađuju traumatske ili stresne događaje - Razviju osećaj kontrole i sigurnosti

Kada dete igra u terapijskom okruženju, ono simbolički predstavlja svoje strahove kroz igračke i scenarije. Na primer, dete koje se plaši odvajanja od roditelja može kroz igru sa lutkama pokazati taj strah, a terapeut mu kroz igru pomaže da razvije strategije suočavanja.

Kako izgleda sesija terapije igrom za anksioznost?

U centru Priča o vili u Beogradu, sesije terapije igrom su prilagođene svakom detetu individualno. Evo kako obično izgleda proces:

1. Procena i upoznavanje (1-2 sesije): Terapeut upoznaje dete i porodicu, procenjuje nivo anksioznosti i identifikuje okidače. Roditelji dobijaju prostor da podele svoje brige.

2. Terapijske sesije (45 minuta): Dete bira igračke i aktivnosti u bezbednom, prihvaćajućem okruženju. Terapeut prati detetovu igru i kroz tehnike kao što su refleksija, validacija emocija, i postavljanje granica, pomaže detetu da: - Izrazi strahove kroz simboličku igru - Razvije osećaj kontrole - Nauči tehnike samoregulacije - Izgradi samopouzdanje

3. Uključivanje roditelja: Roditelji dobijaju smernice kako da podrže dete kod kuće i nauče tehnike koje smanjuju anksioznost (npr. tehnike disanja, rutine koje pružaju sigurnost).

Konkretni primeri kako terapija igrom pomaže

Primer 1: Sandtray terapija za strah od škole Dete koje izbegava školu zbog anksioznosti može kroz pesak i minijaturne figure kreirati “svoju školu”. Terapeut pomaže detetu da identifikuje šta ga plaši (npr. strah od ocenjivanja) i kroz igru razvija scenarije u kojima dete oseća kontrolu i sigurnost.

Primer 2: Lutkarska igra za strah od odvajanja Dete koje se teško odvaja od roditelja može kroz lutke igrati scenarije odvajanja i ponovnog susreta. Ovo pomaže detetu da razume da odvajanje nije trajno i da roditelj uvek dolazi nazad.

Primer 3: Kreativne tehnike za somatske simptome Deca koja imaju fizičke simptome anksioznosti (bol u stomaku, glavobolja) mogu kroz crtanje ili modeliranje plastelinom “dati oblik” svom bolu, što im pomaže da razumeju vezu između emocija i tela.

Dodatni terapijski pristupi za anksioznost u Priči o vili

Pored klasične terapije igrom, naš centar u Beogradu koristi i druge specijalizovane pristupe:

Theraplay - Jača vezu između roditelja i deteta kroz strukturisanu, interaktivnu igru. Posebno efikasan za decu koja traže sigurnost kroz fizički kontakt i predvidive rutine.

EMDR za decu - Ako je anksioznost rezultat traumatskog događaja (npr. saobraćajna nesreća, gubitak), EMDR pomaže u obradi traume kroz bilateralnu stimulaciju.

Dečija psihodrama (grupni rad) - Za stariju decu i adolescente, grupni rad pruža podršku vršnjaka i pomaže u razvoju socijalnih veština, što smanjuje socijalnu anksioznost.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Svako dete povremeno oseća zabrinutost, ali ako primetite sledeće, vreme je da potražite pomoć:

·       Anksioznost traje duže od 6 meseci

·       Utiče na svakodnevne aktivnosti (škola, prijateljstva, porodični život)

·       Dete izbegava situacije koje su ranije bile normalne

·       Fizički simptomi su česti i intenzivni

·       Dete izražava misli o samopovređivanju ili beznađe

Kako roditelji mogu podržati dete sa anksioznošću?

Dok terapija igrom pruža profesionalnu podršku, roditelji igraju ključnu ulogu:

Validacija emocija: Umesto “Nema razloga da se plašiš”, recite “Vidim da te to plaši. Hajde da razgovaramo o tome.”

Rutine i predvidivost: Deca sa anksioznošću se osećaju sigurnije kada znaju šta ih čeka. Uspostavite jasne rutine.

Postepena izloženost: Pomozite detetu da se postepeno suočava sa strahovima, umesto da ih izbegava.

Modelovanje: Deca uče od roditelja. Pokažite kako vi upravljate stresom na zdrav način.

Izbegavajte preteranu zaštitu: Dok je prirodno želeti da zaštitite dete, preterana zaštita može pojačati anksioznost.

Koliko dugo traje terapija?

Dužina terapije zavisi od individualnih potreba deteta. Neka deca pokazuju poboljšanje nakon 8-12 sesija, dok drugima može biti potrebno duže. U centru Priča o vili, redovno procenjujemo napredak i prilagođavamo pristup kako bi terapija bila što efikasnija.

Zaključak

Anksioznost kod dece je ozbiljna, ali izlečiva poteškoća. Terapija igrom u Beogradu pruža deci bezbedan prostor da izraze svoje strahove kroz prirodan jezik igre i razviju veštine koje će im pomoći da upravljaju anksioznošću. Ako primetite znakove anksioznosti kod vašeg deteta, ne čekajte - rana intervencija donosi najbolje rezultate.

U Priči o vili, naš tim sertifikovanih psihoterapeuta specijalizovanih za decu koristi terapiju igrom, Theraplay, EMDR i druge pristupe prilagođene potrebama svakog deteta. Pružamo podršku i roditeljima kroz savetovanje i edukaciju.

Kontaktirajte nas i saznajte kako možemo pomoći vašem detetu da prevaziđe anksioznost i vrati radost u svakodnevni život.

Često postavljana pitanja (FAQ)

1. Da li je terapija igrom efikasna za sve uzraste? Terapija igrom je najefikasnija za decu od 3 do 10 godina, ali može biti korisna i za starije uzraste, tada koristimo kombinaciju sa drugim pristupima. Za stariju decu, često koristimo različite projektivno / kreativne tehnike.

2. Koliko traje jedna sesija terapije igrom? Sesija za dete traje 45 minuta, dok sesije sa roditeljima traju 1 sat. Frekvencija je obično jednom nedeljno, ali može biti prilagođena potrebama.

3. Da li roditelji prisustvuju sesijama? Obično roditelji ne prisustvuju terapijskim sesijama kako bi dete imalo prostor za slobodan izraz. Međutim, redovno održavamo sesije sa roditeljima gde delimo napredak i dajemo smernice. Kod separacione anksioznosti roditelji najčešće budu prisutni u terapijskoj sobi.

4. Kako da znam da li mom detetu treba terapija ili će anksioznost proći sama? Ako anksioznost traje duže od nekoliko nedelja, utiče na svakodnevne aktivnosti, ili se pogoršava, preporučujemo konsultaciju. Rana intervencija sprečava da se anksioznost ukoreniti i olakšava proces oporavka.