Dečija posla
Problem nemogućnosti pružanja apsolutne roditeljske zaštite javlja se sa polaskom deteta u vrtić gde roditelj ostaje pred vratima a ono ulazi u novi svet, svet vršnjaka. Stvaranjem odnosa i izgrađivanjem mesta u vršnjačkoj grupi dete stvara temelje socijalnih odnosa.
Uloga roditelja je, generalno govoreći, da pruži ljubav, uslove i podršku detetu da se formira u samostalnu i samosvesnu ličnost. Od rođenja pa do odvajanja deteta od kuće, roditelji prolaze različite faze razvoja svoje dece, sa različitim izazovima koji zavise od individualnih karakteristika deteta pa i sredine u kojoj ono odrasta.
Neminovno je da će se vaše dete u nekom momentu na pragu pojaviti tužno ili ljutito usled scene iz vrtića koja se nije odigrala onako kako je ono očekivalo. Koliko god emocije vašeg deteta bile intenzivne i za vas bolne, potrebno je da odreagujete iz ugla odrasle, razumne osobe i objasnite detetu šta se zapravo dogodilo. Učite ga šta je ispravno, bez obzira koju je ulogu odigralo u konkretnoj situaciji, jer se uvek može naći i “sa druge strane”. Uvek imajte na umu da je u dečijoj prirodi da unose i sopstvenu maštu u rekonstrukciju događaja pa neke informacije uzmite sa rezervom i ukoliko je moguće proverite sa vaspitačima. Učite svoje dete lepom ponašanju, da uvek pita kada nešto želi, da zamoli da mu se vrati ukoliko mu je nešto uzeto, ali i da kaže NE ukoliko nešto ne želi. Bez obzira što se sva deca neće ponašati pristojno i adekvatno u odnosu sa vršnjacima to ne znači da vi ne treba svoje dete da vaspitavate.
U poslednje vreme česta zamka u koju roditelji upadaju je međusobno rešavanje dečijih sukoba. Po prirodi stvari roditelji čija deca pohađaju isti vrtić, školu, vannastavnu aktivnost počinju da razmenjuju iskustva, zajedno provode vreme čekajući decu i sl. što ponekad polako preraste u druženje roditelja između sebe. Sve je to prirodan sled događaja, ali nikako ne treba biti i krajnost u kojoj roditelji preuzimaju uloge sudija i među sobom rešavaju konflikte svoje dece.
Veoma često potcenjujemo sposobnosti dece i zaboravljamo da mogu i bez naše pomoći da dođu do rešenja. Dopuštanjem detetu da se samo izbori sa nekom situacijom ono jača samopouzdanje i svaka naredna situacija za njega će biti lakše premostiva. Da bi dete ondnosno kasnije odrasla osoba bila samostalna neophodno je da poseduje i veštinu snalaženja i pronalaženja rešenja u različitim socijalnim situacijama. Koliko god želeli da pomognemo svojoj deci i olakšamo im put kroz izazove života, za njihovo dobro važno je da ih pustimo da sami rešavaju “dečija posla”. Ne zaboravite da separacija uglavnom teže pada roditelju nego samom detetu.
Ako dozvolimo detetu da uradi nešto samo, ne znači da mu više nismo potrebni nego da smo dobro uradili svoj posao.
Autor: Maja Antonić