Kad mama kaže jedno, tata drugo, baka treće...
Koga ja da slušam???
Na detetu je da pronađe pukotinu u sistemu vaspitanja i provuče se, a na roditeljim da postave granicu i budu dosledni.
U ljudskoj prirodi je da stvaramo potrebe koje će uz prisustvo motivacije pokrenuti na akciju. Ovaj urođeni pokretač je istovetan za odraslog čoveka i za dete. Dobro je poznato da će dete pokušati da iskoristi sve moguće resurse samo da bi ostvarilo željeni cilj. Jedan od neverovatnih sposobnosti deteta je “skeniranje” osoba iz svog okruženja. Svaka osoba sa kojom dete stupi u interakciju biće procenjena do koje mere može da joj se priđe i šta od nje može da očekuje. Sigurno ste primetili kod svoje dece da različito reaguje na ljude iz svog okruženja. Npr. od bake će tražiti dodatno parče slatkiša, od tate će izdejstvovati još malo vremena za video igrice, od mame priču pred spavanje, sa odabranom rođakom će inicirati igru i sl.
Na detetu je da proba da pronađe pukotinu u sistemu vaspitanja i provuče se, a na roditeljima da postave granicu i budu dosledni.
Jedna majka mi je dala jedno vrlo simpatično poređenje “Lakse je graditi dvorac od peska na 45 stepeni nego biti dosledan”. Roditeljstvo samo po sebi iziskuje mnogo vremena, samokontrole, strpljenja, razumevanja i mnogo ljubavi. Uloga roditelja nije samo u zadovoljavanju osnovnih potreba deteta nego i da usmerava, voli, poštuje, brine, grli svoje dete. Jedan od najznačajnijih vaspitnih modela i roditeljskih osobina je doslednost.
Doslednost kao jedan od segmenata zdravog i kvalitetnog vaspitanja deteta zahteva mnogo pažnje, strpljenja i razumevanja kako deteta tako i sopstvenih potreba. To je osobina koja se uči i vežba. Ona ne podrazumeva krute granice, pravila i okvire unutar kojih se dete razvija i raste nego predstavlja skup tzv. pravila koja imaju svoja objašnjenja, kojih se članovi jedne porodice pridržavaju. Biti dosledan znači imati pozitivnu rutinu koja članovima porodice omogućava da se na najbolji i najkvalitetniji način razvijaju. Pravila koja su utvrdjena je potrebno poštovati pa same pozitivne navike dovode do harmoničnih odnosa. Npr. doslednost kao vaspitni model znači da svaki put kada vaš mališa prospe bakin domaći sok od višanja po beloj tek ispeglanoj majici vi ne praviti dramu oko toga nego vam je na pamenti rečenica “on tako uči da pije iz čase” a doslednost je dozvoliti mu da to radi jer imamo cilj da ga naučimo da samostalno koristi čašu.
Da bi dete usvojilo postavljena pravila potrebno je da se roditelji slože oko vaspitnog stila deteta. Potrebno je da se usaglase u tome koje ponašanje je prihvatljivo i na koji način se sankcioniše ponašanje koje roditelji ne odobravaju itd. Ukoliko se desi da se odgovori roditeljskog para na ponašanje deteta ne poklapaju, važno je ne sukobljavati se pred detetom već o tome naknadno porazgovarati u detetovom odsustvu. Npr. Dete je pred ručak izmamilo čips od jednog roditelja, a drugi se sa tim nije složio. Vaša reakcija ne treba biti nagla i pred detetom već se sa supružnikom dogovoriti da se u budućnosti to ne ponavlja. U porodicama u kojima su tačno definisana pravila dete izrasata u sigurnu osobu.
Treba naglasti da pravila treba da budu jasna i da se od njih ne odsutpa ma koliko u prvom redu dete ili neko drugi kaže “ali samo ovaj put…”. Npr. Ukoliko su roditelji saglasni da dete odlazi na spavanje u devet sati, naravno da je prihvatljivo i da se to pravilo izmeni ali se onda detetu treba saopstiti zašto se pravilo menja i koliko će ta promena da traje. (npr. Sada si na raspustu i dok on traje možes ostati budna do jedanaest).
Važnost ove roditeljske osobine se ogleda i u tome da ukoliko roditelji nisu dosledni u sprovođenju vaspitnih mera od deteta kreiraju nesigurno i zbunjeno biće. Kao takvo neće znati šta treba da uradi ili će s druge strane “iskoristiti” slabost roditelja u ostvarenju namere koja nije za njega dobra.
Ne zaboravite da je posustajanje je potpuno prirodna stvar. To je put kojim se ide korak napred, nazad dva ali se na kraju cilj ipak ostvaruje.
Autor: Maja Antonić