Ispunjenost je prevaziđena, uspeh je važan
U našoj kulturi uvrežen je stav da dete treba da prevaziđe roditelje, a šta to tačno znači zavisi od individualnog tumačenja i ambicija. Svaka generacija je u nekom smislu naprednija i superiornija od predhodne (usled uticaja globalnih promena), pa samim tim i potreba za “prevazilaženjem” roditelja ne predstavlja nedostižnu želju.
Na primer, bake i deke sadašnje generacije dece najčešće uopšte ne barataju računarima, njihovi roditelji su savladali upotrebu tek u nekom period adolescencije, dok deca osnovnim funkcijama ovladaju već sa dve godine.
I ranije generacije roditelja su ispoljavale želju da njihova deca budu uspešna, ispunjena i srećna. Podsticali su svoju decu, pomagali kako i kada su mogli, pružali su koliko i kada su imali. Koji god da je društveni položaj porodica zauzimala, bilo je moguće pronaći ispunjenost i sreću. U svakoj generaciji je bilo onih koji su više i onih koji su manje napredovali, onih koji su se više i onih koji su se manje trudili, onih kojima su životne okolnosti bile više i onih kojima su bile manje naklonjene… Različiti su faktori uticali na ispunjenost, sreću i uspeh.
Danas isto tako različiti faktori utiču na lični razvoj svakog pojedinca. Ono što čini razliku je dominacija uspeha naspram sada inferiornih osećanja ispunjenosti i sreće. Uspeh je ono čemu se teži bez obzira na sredstva kojima ćemo do njega doći. Bitno je da se istaknu stvari koje se mogu izmeriti i pokazati, a šta je u duši pojedinca to je već “prevaziđena” stvar. To se ionako ne vidi jer uspeh je ono što je vidljivo.
Ovim tekstom želja mi je da poručim roditeljima da malo zastanu i razmisle da li “gurajući” svoju decu pred presiju zarad uspeha zaista dobijaju detetovu, ličnu, porodičnu sreću. Ne dovode se u pitanje najbolje namere koje roditelji imaju kada žele uspeh za svoju decu. Međutim potrebno je i da se svako zapita da li pokušava svoje neostvarene ambicije da zadovolji kroz detetov uspeh ili je možda dominantan motiv dokazati da je “naše dete bolje od njihovog”.
Ovo je period godine kada se već uveliko razmišlja o uključivanju dece u aktivnosti u slobodno vreme (sportovi, školice, radionice…). Preporučujem da, ukoliko ste već odlučni, da uključite svoje dete u neku od njih posmatrate svoje dete objektivno, otvorenog uma šta je za njega/nju najbolje. Za koje aktivnosti pokazuje veće interesovanje, u čemu pokazuje veću spretnost, razmislite koja je svrha aktivnosti u koju dete uključujete. Ne zaboravite da se u detetu stvara isfrustriranost i nezadovoljstvo ukoliko ne može da zadovolji očekivanja a sa druge strane ako se pred dete stavi veoma jednostavan zadatak izgubi motiviciju za trud.
Deca ne doživljavaju i ne razumeju uspeh kao odrasli. Za dete je najvažnije da ima roditeljsku ljubav. Ono zapravo posmatrajući reakcije roditelja i razumevajući da je za njih njegov/njen uspeh mnogo važan prihvata to kao imperativ – da bi me mama i tata voleli, ja moram da uspem. Uživajte u odrastanju svoje dete, osluškujte koje su njihove potrebe i želje, budite im vetar u leđa. Ne zaboravite da svako ima samo jednu šansu da bude dete i da je zdravo i ispunjeno detinjstvo temelj u izgradnji zdrave odrasle ličnosti. Tako će doći i rezultati ali ne kao cilj sam po sebi već kao posledica unutrašnjim zadovoljstvom!
Autor: Maja Antonić